Par reči o odnosima s javnošću...za početak...

Portparol. Prezenter. PR menadžer. Čini se, ponekad, da se značnje svih ovih reči izjednačava prilikom pokušaja da se objasni šta su to odnosi sa javnošću, odnosno šta rade stučnjaci koji se ovom profesijom bave. I još uvek se u Srbiji događa da par atraktivnih mladih dama razgovara uz kafu u obližnjem kafeu o svojim planovima za budućnost i da bar jedna od njih hoće da bude PR. „A šta je to?!“, mogla bi se zapitati ona druga i već dati sama odgovor. „Pa dobro, zgodna si, izgledala bi dobro na TV-u, ispričaš par rečenica...taj posao je stvarno super!“ I dok ove dve dame nastavljaju svoju životnu priču, možemo čuti kako u redakciji onog poznatog ekonomskog magazina jedan od novinara daje kontakt portparola onog ministarstva kolegi i znalački naglašava: „Najbolje je da njega pozoveš, on će ti kao PR najpre dati informaciju“. Svi ovi detalji, mora se priznati, zaista imaju veze sa profesijom odnosa sa javnošću, ali biti istinski stručnjak u ovoj oblasti znači mnogo više. Američko PR uduženje - PRSA je posle mnogobrojnih istraživanja poželjnih osobina koje bi trebalo da imaju svi koji se bave odnosima s javnošću izdvojilo između ostalih: sposobnost razgovora sa svakim, pozitivnost i optimizam, lakoća u komunikaciji sa ljudima, prihvatanje frustracija i odbijanja kao izazova, praćenje raznih područja života, energičnost, emotivnost, brzo primanje informacija... Naravno, ne znači da će svako ko poseduje većinu ovih sposobnosti biti i dobar PR stručnjak. James Grunigs je rekao da su odnosi sa javnošću „upravljanje komunikacijom između organizacije i njene publike“. U ovoj definiciji se zaista može tražiti suštine ove, danas tako popularne, profesije. Odnosi sa javnošću podrazumevaju niz aktivnosti, koje se izvode na osnovu precizno određenih planova komunikacije, koji su opet deo širih dugoročnijih strategija. Da bi se došlo do sprovođenja tih aktivnosti, neophodno je znati šta su im ciljevi, kakve rezultate nastojimo da postignemo, u kom smeru ide naš proces komunikacije. Baviti se odnosima sa javnošću ne znači samo imati kontakte sa predstavnicima medija, pojavljivati se na televiziji. Odnosi sa javnošću su mnogo više od odnosa sa medijima i znače komunikaciju u najširem smislu, kao i komuniciranje u problematičnim, kriznim situacijama, merenje rezulata, analizu i neprekidnu edukaciju i informisanost.

Ako se odnosi sa javnošću analiziraju kao sredstvo za uveravanje javnosti sa ciljem promene stavova ili postupaka, možemo reći da je ova profesija stara koliko i civilizacija. Još su Sumeri, Egipćani, Persijanci, a za njima i Grci i stari Rimljani koristili komunikaciju kako bi uticali različitim porukama da državni aprarat ili promociju određenih ličnosti.

Sadašnji PR stručnjaci su otišli daleko od svojih antičkih predaka, ali komunikacija i dalje treba da se razvija, da se unapređuje, a sa njom i čitava PR profesija.

Par reči o odnosima s javnošću...za početak

Portparol. Prezenter. PR menadžer. Čini se, ponekad, da se značnje svih ovih reči izjednačava prilikom pokušaja da se objasni šta su to odnosi sa javnošću, odnosno šta rade stučnjaci koji se ovom profesijom bave. I još uvek se u Srbiji događa da par atraktivnih mladih dama razgovara uz kafu u obližnjem kafeu o svojim planovima za budućnost i da bar jedna od njih hoće da bude PR. „A šta je to?!“, mogla bi se zapitati ona druga i već dati sama odgovor. „Pa dobro, zgodna si, izgledala bi dobro na TV-u, ispričaš par rečenica...taj posao je stvarno super!“ I dok ove dve dame nastavljaju svoju životnu priču, možemo čuti kako u redakciji onog poznatog ekonomskog magazina jedan od novinara daje kontakt portparola onog ministarstva kolegi i znalački naglašava: „Najbolje je da njega pozoveš, on će ti kao PR najpre dati informaciju“. Svi ovi detalji, mora se priznati, zaista imaju veze sa profesijom odnosa sa javnošću, ali biti istinski stručnjak u ovoj oblasti znači mnogo više. Američko PR uduženje - PRSA je posle mnogobrojnih istraživanja poželjnih osobina koje bi trebalo da imaju svi koji se bave odnosima s javnošću izdvojilo između ostalih: sposobnost razgovora sa svakim, pozitivnost i optimizam, lakoća u komunikaciji sa ljudima, prihvatanje frustracija i odbijanja kao izazova, praćenje raznih područja života, energičnost, emotivnost, brzo primanje informacija... Naravno, ne znači da će svako ko poseduje većinu ovih sposobnosti biti i dobar PR stručnjak. James Grunigs je rekao da su odnosi sa javnošću „upravljanje komunikacijom između organizacije i njene publike“. U ovoj definiciji se zaista može tražiti suštine ove, danas tako popularne, profesije. Odnosi sa javnošću podrazumevaju niz aktivnosti, koje se izvode na osnovu precizno određenih planova komunikacije, koji su opet deo širih dugoročnijih strategija. Da bi se došlo do sprovođenja tih aktivnosti, neophodno je znati šta su im ciljevi, kakve rezultate nastojimo da postignemo, u kom smeru ide naš proces komunikacije. Baviti se odnosima sa javnošću ne znači samo imati kontakte sa predstavnicima medija, pojavljivati se na televiziji. Odnosi sa javnošću su mnogo više od odnosa sa medijima i znače komunikaciju u najširem smislu, kao i komuniciranje u problematičnim, kriznim situacijama, merenje rezulata, analizu i neprekidnu edukaciju i informisanost.

Ako se odnosi sa javnošću analiziraju kao sredstvo za uveravanje javnosti sa ciljem promene stavova ili postupaka, možemo reći da je ova profesija stara koliko i civilizacija. Još su Sumeri, Egipćani, Persijanci, a za njima i Grci i stari Rimljani koristili komunikaciju kako bi uticali različitim porukama da državni aprarat ili promociju određenih ličnosti.

Sadašnji PR stručnjaci su otišli daleko od svojih antičkih predaka, ali komunikacija i dalje treba da se razvija, da se unapređuje, a sa njom i čitava PR profesija.